Увод

Цервикогена главобоља је добро позната секундарна главобоља. Пошто се сматра секундарном главобољом, тренутно клиничко разумевање посвећује мускулоскелетне дисфункције и анатомске лезије у горњем делу вратне кичме као узрочне факторе. Иако је етиологија добро схваћена и разграничена у горњем делу вратне кичме, свака четврта особа са цервикогеном главобољом не реагује на терапију усмерену на основне дисфункције. Ово може указивати на друге факторе који доприносе настанку или изазивању цервикогених главобоља. Претпоставља се да би цервикогена главобоља могла бити механички поремећај посредован периферним ноцицептивним извором или сложеније стање које одржава периферни извор (горњи вратни део кичме) и сензибилизација. Садашња студија је желела да истражи да ли хетерогеност у профилима модулације бола постоји у популацији цервикогене главобоље.

Методе

У овој ретроспективној анализи профила пацијената, особе са цервикогеним главобољама су регрутоване из одељења за главобољу и упарене са здравим контролама. Имали су између 18 и 55 година и дијагностиковао их је неуролог према Међународној класификацији поремећаја главобоље-3 (ИЦХД). Сви су имали нормалну когнитивну функцију, објективизирану са резултатом од 30 на тесту Мини-Ментал Стате Екаминатион. Сви учесници са цервикогеним главобољама замољени су да попуне четворонедељни дневник главобоље.

Осетљивост на бол при притиску испитана је коришћењем алгометра притиска за све укључене учеснике. Мерења су добијена цефалично у субокципиталној мускулатури и екстрацефалично на ерецтор спинае на Л1 и предњем тибијалном мишићу. Након тога, нивои депресије, анксиозности и стреса су процењени помоћу скале стреса од анксиозности код депресије-21 (ДАСС-21). Тест утицаја на главобољу (ХИТ) је испуњен да би се квантификовао квалитет живота, а квалитет сна је објективизован коришћењем Питсбуршког индекса квалитета спавања (ПСКИ). Ова мерења су узета заједно да би се саставио профил модулације бола који узима у обзир профил бола и профил психосоцијалног начина живота.

Да би се сматрао да је праг притиска бола абнормалан, одређен је гранични резултат на основу прагова здраве контролне групе. Када је праг притиска бола код некога са цервикогеном главобољом био нижи од доње границе интервала поверења од 95% нормативног прага, сматрало се да је осетљивост на притисак на бол смањена и на тај начин промењена. То значи да притисак доводи до бола на много нижем нивоу притиска него иначе.

Разматрана су три профила модулације бола:

• Паин Профиле
• Психосоцијални животни профил
• Нормални профил

Доминантни измењени профил бола је дефинисан када су сви прагови притиска бола (цефалични и екстрацефалични) промењени, укупно 6, али су праћени са мање од 2 промењена фактора психосоцијалног стила живота.

Профил психосоцијалног стила живота сматран је доминантним када је промењено мање од 6 прагова притиска бола, али су промењена 3 фактора психосоцијалног стила живота. Фактори психосоцијалног стила живота су промењени у случају да су резултати указивали на барем умерену депресију, анксиозност и стрес (како је дефинисано ДАСС-21 скором од 14, 10, односно 19), значајан утицај на свакодневни живот (као што показује ХИТ-6 резултат већи од 56) или лош квалитет сна (као што је дефинисано ПСКИ резултатом већим од 5).

За сваки фактор, резултати су упоређени са нормативним вредностима, добијеним од Мингелс ет ал. (2021) . Стога се може узети у обзир укупно 5 психосоцијалних фактора (депресија, анксиозност, стрес, утицај главобоље на свакодневни живот и квалитет сна).

Нормалан профил бола је дефинисан када нису пронађени измењени прагови притиска бола и измењени фактори психосоцијалног стила живота. То је било када резултати нису премашили горе наведене нормативне вредности.

Резултати

Укључено је укупно 18 учесника са потврђеном цервикогеном главобољом и 18 здравих одговарајућих контрола.

Половина учесника са цервикогеном главобољом (н=9) показала је измењен доминантни профил бола пошто су имали 6 измењених прагова цефаличног и екстрацефаличног бола. Петнаест учесника је имало мање од 3 измењена психосоцијална фактора, док су три пацијента са цервикогеном главобољом имала више од 3 измењена психосоцијална фактора и сматрало се да имају измењене профиле психосоцијалног стила живота.

Питања и размишљања

16 од 18 укључених учесника са главобољом имало је измењене профиле, сумирајући на укупно 88% оних који су укључени са цервикогеним главобољама. Сматра се да 16 процената пацијената са цервикогеном главобољом укључених у ову студију има доминантно измењен профил психосоцијалног стила живота. Половина пацијената са главобољом имала је доминантан профил бола. Налази показују да је популација цервикогених главобоља хетерогена и да покретачки фактори главобоље превазилазе пуко мишићно-скелетне дисфункције у горњем делу вратне кичме.

Да би се побољшао третман цервикогене главобоље, стога се саветује да се укључи процена фактора који превазилазе механичке дисфункције у мишићно-скелетном домену. Испитивање некога о његовом психосоцијалном статусу би се стога могло урадити проценом сна, утицаја главобоље на дневне активности, стреса, анксиозности и нивоа депресије. Ово се чини веома важним с обзиром на чињеницу да је половина учесника студије показала знаке централне сензибилизације.

Процена централне сензибилизације може да се уради коришћењем квантитативног сензорног тестирања, иако употреба профила модулације бола као што је урађено у тренутној студији може бити лакша опција за примену у клиничкој пракси.

Важно је да дефиниција цервикогене главобоље према властима које тврде да се развија из потпуно физичког ноцицептивног извора може бити доведена у питање јер је ова студија открила да појединци са доминантним психосоцијалним начином живота доприносе њиховој главобољи.

Причај ми штреберски

Граница за измењени профил психосоцијалног начина живота била је постављена на 3 од 5 позитивних варијабли. Три учесника су тако оцењена као да имају доминантан профил бола у психосоцијалном стилу живота. Када се пажљивије погледају појединачни подаци, 9 од 18 учесника је имало два измењена психосоцијална фактора. Није тачно познато зашто су аутори изабрали тренутни пресек три варијабле.

Слично томе, утврђено је да је измењен доминантни профил бола присутан када је свих шест прагова притиска бола било позитивно. Такође овде није објашњено зашто је изабрана ова граница. И овде је неко са 5 позитивних од 6 прагова притиска бола категорисан као без измењеног профила бола, али можда ћете видети да ово може бити приступ на све или ништа који може бити помало радикалан. Претпостављам да ће се то свакако даље проучавати, а прагови би се могли променити у будућности.

Важно је да су појединци регрутовани у јединицу за главобољу, али није прецизирано да ли се ради о примарној, секундарној или терцијарној нези. Пошто се радило о одељењу за главобољу где су регрутовани учесници, претпостављам да је то била барем високо специјализована клиника, која је вероватно регрутовала људе са тежим карактеристикама главобоље. Можда су били ван лечења у примарној/секундарној нези и да је њихова главобоља упорна утицала на њихове психосоцијалне домене. Стога је неизвесно да ли су психосоцијални фактори заиста допринели њиховом искуству бола или су се развијали све постепено како је њихова главобоља остала хроничнија.

Поруке за понети кући

Важна порука ове студије је да можете проценити свог пацијента са цервикогеном главобољом изван мишићно-скелетног домена, пошто психосоцијални фактори могу допринети карактеристикама главобоље. Процена психосоцијалних домена и прагова притиска бола омогућава вам да креирате профил модулације бола из којег можете проценити факторе који доприносе. Ово може да усмери ваш менаџмент да прилагоди интервенције у складу са тим и избегне приступ који одговара свима. Треба напоменути истраживачку природу тренутне студије, која би се још увек могла променити у будућим истрагама.

Референце

Мингелс С, Гранитзер М, Сцхмид АБ, Данкаертс В. Индивидуални профили модулације ендогеног бола у мултидимензионалном контексту људи са цервикогеном главобољом – ретроспективна истраживачка студија. Мусцулоскелет Сци Працт. 2023. октобар;67:102855. дои: 10.1016/ј.мсксп.2023.102855. Епуб 2023, 2. септембар. ПМИД: 37683308; ПМЦИД: ПМЦ10560891.