Увод

Трауматске дислокације рамена се често јављају у различитим спортовима и понекад конзервативно лечење не успе. Нестабилност може постојати и ометати свакодневне активности, захтевајући оперативно лечење. Обично се користе две процедуре: артроскопски Банкарт у односу на отворени Латарјет. Углавном се користи Банкарт процедура и овде се покидана лабрум и доњи гленохумерални лигамент поново причвршћују за гленоидни обод. Латарјет укључује пренос коракоидног процеса и тетива кратке главе бицепса и коракобрахијалиса на предњи гленоид. Студије говоре о високој стопи дислокације након Банкарт процедуре, али то до сада нису потврдиле рандомизоване студије. Стога је ова студија имала за циљ да упореди Банкарт и Латарјет у погледу рекурентне нестабилности.

Методе

Ово мултицентрично рандомизовано контролисано испитивање укључивало је мушкарце између 16-25 година са антероинфериорном нестабилношћу рамена након трауматске дислокације. Они су насумично распоређени у Банкарт или Латарјет процедуре. Пре операције, пацијенти су клинички процењени коришћењем Јобеовог теста релокације, такође познатог као тест привођења-пресељења.

Хиперлакситност је дефинисана као спољашња ротација изнад 90° и/или Гагеи тест хиперабдукције изнад 100°.

Након хируршких захвата, пацијенти у обе групе морали су да носе слинг 3 недеље. У наставку су започели физиотерапију која се састојала од вежби за повећање њиховог опсега покрета и напредовали до активних вежби током првих 6 недеља. Активности које захтевају максималну силу биле су ограничене на 3 месеца, а пацијенти нису могли да учествују у контактним спортовима 6 месеци.

Примарни исход ове студије био је рецидив дислокације рамена након 2 године. Секундарни исходи су процењени након 3 и 6 месеци и 1 и 2 године након операције.

Резултати

Банкарт и Латарјет за рекурентну нестабилност су упоређени на 2 године код 91 пацијента. Резултати откривају да је у групи Банкарт 10 пацијената поново ишчашило раме, а само 1 дислокација је примећена у групи Латарјет. Ова разлика у редилокацијама била је статистички значајна. Три пацијента који су првобитно лечени Банкарт процедуром су поново оперисани користећи Латарјет операцију и прешли су на другу руку испитивања.

Питања и размишљања

Гледајући коефицијенте опасности за рану дислокацију у групи Банкарт открива да на редилокације нису утицали збуњујући фактори као што су хиперлакситет, укљученост у контактне спортове и/или значајни дефекти хумеруса и гленоида.

Секундарни исходи нису открили никакве разлике између операција Банкарт и Латарјет, упркос значајној разлици у редислокацијама уоченој између обе групе. Разлог стога може бити тај што ови упитници нису довољно одговорни да обухвате потешкоће при обављању активности високе потражње. Када се посматра стопа повратка у спорт, већи проценат пацијената се вратио на такмичарски ниво спорта у групи Латарјет, чиме је потврђена ова констатација. Чињеница да су налази анализирани коришћењем приступа са намером да се лечи довела је до тога да 3 пацијента првобитно распоређена у Банкарт групу буду анализирана у групи Латарјет, што је можда проузроковало малу компензацију за иначе потенцијално лошији исход који се може очекивати у Банкарт група.

Релевантно питање за ову студију би било да ли су пацијенти наставили са физиотерапијском рехабилитацијом након што су процедуре студије завршене. Разлика између постоперативне рехабилитације која овде није измерена/квантификована, могла је да утиче на налазе. Одељак о методама прецизира да су обе групе добиле позив за управљање физиотерапијом, али није прецизирано да ли су сесијама подједнако присуствовали учесници обе групе. Током првих 6 недеља, прецизирано је да су вежбе циљале РОМ постепено, са индивидуалном прогресијом ка активним вежбама. Међутим, учесталост и интензитет физиотерапијских сесија нису прецизирани. Могао сам да замислим да су након ових 6 недеља неки пацијенти барем наставили физиотерапију независно од студијских процедура. Дакле, овде смо остали мало у мраку.

Причај ми штреберски

Хирурзи су одржали консензусни састанак на којем су разговарали о процедурама пре почетка суђења. Ово је требало да се утврди доследност у процедурама. Величина узорка је израчуната и потребно је регрутовати 122 пацијента, да би се утврдило 43 анализирана субјекта у свакој групи. Дијаграм тока је открио да је регрутација била успешна јер је анализирано 48 и 43 испитаника у групама Банкарт и Латарјет.

Пацијентима је дозвољено укрштање у случају да се примећује рекурентна нестабилност. Међутим, све анализе су обављене коришћењем приступа са намером да се лечи. Још један позитиван налаз је да није било компликација ни у једној групи, тако да су хируршки приступи били сигурни.

Није сачињен никакав извештај о заслепљивању оцењивача, међутим, примарни исход је тежак (објективна премештање), стога се не очекују стварни проблеми пристрасности.

Понесите поруке кући

Ова студија која је испитивала Банкарт и Латарјет у погледу рекурентне нестабилности открила је да су пацијенти који су примали Банкарт операцију били подложнији поновној дислокацији у прве 2 године. Ова студија је, међутим, укључила само младе активне мушкарце старости од 16-25 година, и стога можда није широко генерализована. Нису дати конкретни детаљи о постоперативној физиотерапијској рехабилитацији. Имајући у виду ове налазе, било би неопходно пажљивије пратити пацијенте након Банкарта и дати им интензивнију рехабилитацију, како би се ова разлика у редилокацијама покушала превазићи након 2 године.

Референце

Куконен, Ј., Еламо, С., Флинккила, Т., Палонева, Ј., Мантисаари, М., Јоукаинен, А., … и Ааримаа, В. (2022). Артроскопски Банкарт против отвореног Латарјет-а као примарног оперативног лечења трауматске антероинфериорне нестабилности код младих мушкараца: рандомизовано контролисано испитивање са 2-годишњим праћењем. Британски часопис спортске медицине ,56 (6), 327-333.